ČEKAJ ME, JA SIGURNO NEĆU DOĆI

Produkcija: Brigada d.o.o. Beograd
Režija: Miroslav Momčilović
Scenario: Miroslav Momčilović
Uloge: Miloš Samolov, Mirjana Karanović, Gordan Kičić, Milica Mihajlović, Branislav Trifunović, Vanja Ejdus, Petar Božović, Jelena Đokić, Ljuba Bandović, Danica Maksimović

Alek je očajan pošto ga je nakon trogodišnje veze Teodora ostavila. Pati, bezvoljan je, patetičan, stalno pominje samoubistvo, jednostvano ne miri se  tim da je veza gotova. Ima svakodnevne samosažaljevajuće seanse kod svog drugara Baneta. Uprkos Banetovim savetima Alek i dalje zove Teodoru koja se u medjuvremenu zaljubila u Nemanju. A Teodora koliko god bila odlučna i čvrsta kada se vidja s Alekom, toliko je snishodljiva i bespomoćna kad provodi vreme s Nemanjom. Problem je u tome što se Nemanja nije zaljubio u nju, već u u Marinu, nekoliko godina mladju devojku. Na žalost Marina nije zaljubljena u njega, nju jako privlači Alekova "slovenska depresija". Ona ne zna da je razlog njegovom "šarmu očajnika" brodolom s Teodorom, ona misli da je Alek takav sam po sebi.
Svako od njih bi dao sve na svetu da bude s onim ko ga u tom trenutku ne želi. Svako je čvrst kao kamen prema onom do koga mu nije stalo, a u isto vreme mekan kao pamuk prema onom koga bi da osvoji. 
Tako se stvara jedan emotivni sistem spojenih sudova, začarani ljubavnu krug u kojem svako za svakim pati i svako svakog zlostavlja i muči, a u čijem se centru nalazi Bane, kao svedok svih emotivnih gordosti i posrtanja. On je vlasnik kafića u koji svi oni izlaze, njemu se svi ispovedaju i žale, a on jadan nema kome. Razara ga onaj poznati sindrom "najboljeg druga".
I tako, dok oni doživljavaju emotivne trzavice i lomove, Bane tone u sve dublju depresiju.  Međutim, iz inostranstva, sa postdoktorskih studija, vraća se Dejana, Banetova velika ljubav iz gimnazije ...